ПРОФЕСОРЕ, НЕ ВРЕЂАЈ МИ КУМА

Posted: 30. децембра 2013. in Први светски рат, Uncategorized

ImageСтијачићи су се 1820. године из Клобука код Требиња доселили на Ђурјан и Билећу; Мато и Саво бежећи од тадашњег непријатеља. У једним новинама каже се да у хороскопским знаковима има знак ратника, под тим знаком рађали би се Стијачићи, чији борачки корени досежу до Солунског фронта где је српски добровољац Максим Гаврила Стијачић рођен на Ћурјану (добровољачко уверење 21273/31) стао под заставу отаџбине. Њега је животна судбина однела из кршевитог Ћурјана далеко преко океана, у време када се месецима путовало бродом, а свака пловидба била је авантура. Међутим, одрекао се новог света и „обећане земље“ када је непријатељска солдатеска кренула у поробљавање српског народа. С пушком у руци борио се преко широког солунског фронта, преживео дане великих битака, гладовања и патњи.

Касније ће његов праунук у Немачкој речима бранити исту ту битку и свог кума од давнина Гаврила Принципа. Мислим да се та прича поново завртела у Европи јер неке силе хоће да рециклирају тај део историје.

На часу историје професор у Немачкој где је на часу у школи и мој рођак, а професор наравно Немац предаје лекцију о првом светском рату и каже како је организација „Млада Босна“ била терористичка, а Принцип обичан терориста и како је у првом реду због тог догађаја и Срба, дошло до светског ратног сукоба.

Када је професор завршио са предавањем, мој рођак замоли за реч, а потом устаде и професору вели овако: „Гаврило Принцип је био мој кум и ја вас професоре најлепше молим да не говорите тако о мом куму јер на тај начин не вређате само њега, него и мене. Он није био терориста, него јунак и велики патриота. А што се тиче почетка првог светског рата, то није било онако како сте испричали. „

Онда професору исприча све у детаље, како му је и на који начин Гаврило Принцип био кум. Па му објасни како је то све било са Аустроугарском, како је окупирала БиХ, како је желела да освоји и остале српске територије, па је испланирала а потом и остварила напад на Србију и Црну Гору, а атентат у Сарајеву јој је само добар повод за све то.

Онда је рекао да му је кум осуђен на двадесет година робије јер је, по Аустријском закону, био малолетан и то га је спасило вешала, али не и од мука у затвору у Терзину, данашњој Чешкој, где је окончао живот 1918. године, не дочекавши слободу. Док је мој рођак (коме име изостављам намерно) говорио у учионици се мува могла чут, а све очи су биле упрте у њега, као и очи професора, широм отворене, брада му је од чуда све више падала према поду. Тако је млађани Стијачић бранио свога прадеду и свог кума млађаног Гаврила 2000. године.

Тако је старац 96-годишњи Обрад Стијачић сведок страшног времена првог светског рата, јануара 2000. године причао Страхињи Живаку за његову књигу „Све на чистину“ о том времену.

„Ето, овде су се борбе водиле од почетка августа 1914. године до почетка јануара 1916., мени је тада било десет година односно шеснаест када се рат завршио. Сјећам се 9. августа 1914. године, натјераше Црногорци Швабе све до Требиња. Тог дана сам видео много мртвих у Клобуцима. Тада заробише једног Швабу, Црногорци га доведоше са Гојком Вујачићем у кућу мог пок. оца Јована. Прича нашки а отац каже да је он Србин у аустријској војсци, кажу наш „издајник“. Прође око десет дана кад, весела ти мајка, навали швапска војска од Требиња и Билеће, сила божија. Јадна нам слобода 8 до 10 дана. Пуцњава, гори земља, небеса се тресу. Швабе су заузеле Ловћен, Цетиње и наше Клобуке. Нас протјераше у Мађарску, тамо смо остали 15 мјесеци до 23. јула 1917. године…“

Догодине долази 2014. година, те године 28. јуна сјатиће се велике силе и тадашњи међусобни непријатељи а сада интересни пријатељи, да рециклирају тадашњу историју у Сарајеву, ту ће опет назвати Гаврила Принципа терористом, да ли ће се неки млађани сетити да им одговори шта се тада догађало. Међу члановима “Младе Босне”, изузев Гаврила Принципа, морају се поменути Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић, Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић, нобеловац Иво Андрић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић, идеолог организације Владимир Гаћиновић. Спомен плочу Гаврилу Принципу (аутор вајар Војо Димитријевић) су 1992. године уништили припадници муслиманске војске БиХ, тада су уништили и отиске стопала Принципа…

Зоран Т. Стијачић

Извор – http://www.glastb.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s