Вук Бранковић и “косовска издаја”…

Posted: 26. децембра 2013. in Период од 1389. до 1804. год, Uncategorized
Ознаке:, ,

ImageНема историјске личности о коју су се мит и народна предања више огрешили од Вука Бранковића (1345 – 1397), српског великаша који је имао ту „несрећу“ да преживи Косовски бој. И дан-данас је његово име синоним за издају иако је, мимо популарног веровања, целог живота био трн у оку Турцима.

С друге стране, неки његови савременици су били лојални турски вазали, попут краља Марка Мрњавчевића, познатијег као Краљевић Марко, а стекли су вечну славу у народу. Сви знамо како се Краљевић Марко бије с Мусом Кесеџијом и опомиње Турке да не газе орање, а историјска чињеница је да је погинуо као турски војник борећи се управо против хришћана. Очигледно да је ПР био од кључног значаја у Србији и у средњем веку.

„Народно предање осудило је тешко и неправедно Вука Бранковића, као да је он издао на Косову. Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Турака … а од Турака нити је што тражио, нити добио. Њему народно предање … није хтело опростити што на Косову није нашао смрт и он, уз толике друге витезове ‘кнеза честитога'“, пише Владимир Ћоровић у својој „Историји Срба“.

У Србији се мало зна и да је Вук Бранковић био ктитор Хиландара, а сахрањен је на Светој гори након што је 1397. године умро као турски сужањ. Судбину му је запечатило одбијање да са другим српским велможама као турски вазал учествује у бици против хришћанске војске код Никопоља 1396. године. Иронично, у тој бици се на отоманској страни истакао управо Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, који је, што је још већа иронија, као награду добио већи део земаља Вука Бранковића.

Лазаревићи су, иначе, после пораза на Косову пољу били далеко предусретљивији према Турцима од „издајице“ Бранковића, што се Лазаревићима на крају исплатило, а Вуку обило о главу.

Вук је напослетку пао у султанове руке и послат је у изгнанство, где је и умро у оковима. Вероватно није очекивао да ће њега, осведоченог турског непријатеља, Србија данас више памтити као издајицу, превтљивца и турског чанколиза. Тако је и приказан у злогласном филму Здравка Шотре „Бој на Косову“ из 1989. године.

Извор – Blic

Advertisements
коментари
  1. Svetozar Janković каже:

    Mitove , narodna predanja proizvode i šire obrazovne institucije , koje su pod državnom upravom ! Narod kao društveno biće nema svest o ovome ili pak onome ; one ne može da prepozna istinu ! Za ovakvu prevaru , više vekovnu , ne može se kriviti narod , a ni njegov prosijak , rudar , zidar – orač . Narodni učitelji utuvljuju u narod ono što im se programski odredi , našta oni pristaju oberučke u našem narodu – jer samo sa takvim programima opstaju .
    Mitove i narodna predanja proizvode i šire obrazovne institucije , koje su pod državnom upravom ! Pa kakva nam je državna uprava , takvi su nam mitovi i predanja – takva nam je pamet i njena čast ! Personalnim vladajućim postavkama , kako onda , tako i sad , ne odgovara veličanje časti , poštenja i ljudskosti ! U njima, nikad nije bilo prosvetiteljskog duha ! Naša popečitaljstva , prosvetna , nikad ni jednim gestom nisu oborila ovaj zločinački mit o Brankovićima , a obilato svako nastoji da laž i kleveta opstanu o ovim velikašima , i mnogim drugim ljudima koji su sebe ugradili u državnost koju ta ista vlast baštini !
    Brankovići su održali srpsku despotovinu u životu , daleko posle tog bajagi sudbonosnog boja na kosovu , sve dok je despot Stefan Tomaš – bosanac , koji je u njoj primio vlast kao zet unuke Đurđa Brankovića , nije prodao turcima za suvo zlato !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s