Место за српско сећање – СРПСКИ ЈАД ВАШЕМ !!! ПОКРЕНИМО ИДЕЈУ КОЈА ЈЕ ОДАВНО ТРЕБАЛА БИТИ ОСТВАРЕНА …овако шта друго рећи него срамота !

Posted: 4. октобра 2013. in Други светски рат, Занимљивости, Uncategorized

Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Александар Матановић: Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве.

Идеја да се изгради споменик жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује”, коју су покренуле “Вечерње новости” и која је стекла велику подршку јавности, отворила је питање будућег изгледа спомен-обележја, спомен-музеја или меморијалног центра. Овај симбол страдалништва својом снагом и поруком требало би да зрачи на читаву околину и буде својеврсни сабирни центар са обимном библиотеком, архивом и албумима са илустративним материјалима, где би посетиоци и визуелно могли да се увере у злочин и прате његову хронологију.

СликаСрпски Јад Вашем био би место окупљања историчара, домаћих и страних стручњака најразличитијих области који изучавају геноцид – каже академик Василије Крестић. – У центру би уз сталну поставку требало организовати и повремене, тематске расправе. Много је разне грађе која је у приватним збиркама, далеко од очију јавности и коју би требало документовати на једном месту.

И други наши саговорници који су из дана у дан подржавали нашу акцију, слажу се да се треба угледати на Јевреје који са пуном посвећеношћу чувају своје жртве од заборава и да је Јад Вашем аутентична историјска белешка о догађајима у једном времену.

СПОМЕНИК ДЕЧЈИМ ЖРТВАМА

– Најстрашнији је споменик дечјим жртвама који као јединствени меморијал израња из пећине и одаје пошту за 1,5 милиона убијене јеврејске деце – каже Матановић. – Осам свећа се у специјално постављеним огледалима прелама у безброј пламенова, а преко звучника допиру имена убијене деце, године у тренутку страдања и име земље из којих су одведена на погубљење.

СликаСусрет са Јад Вашемом, местом опомене и незаборава, оставио је неизбрисив траг у сећању иницијатора ове величанствене идеје, прослављеног шаховског велемајстора Александра Матановића:

– На зидовима су исписани подаци, бројке, имена логора Треблинка, Дахау, Аушвиц… С једне стране тече вода као поток, чије корито је посуто камењем. То камење представља беспомоћне судбине људи које бујица ваља. Иако је то било време када је небо било чисто, без облака, без и најмањих наговештаја да је могућа олуја, разумео сам тада, под утиском оног што сам видео, да је камени цвет архитекте Богдановића, скривен од очију света, и да неће бити у стању да пробуди савести ако то икад буде потребно.

Овај комплекс на јерусалимском Брду сећања (Хар Хазикарон) – подсетник је, опомена и завет. Основан је 1953. одлуком израелске скупштине – Кнесете, а чине га музеј, изложбени простори, архиве, споменици и спомен-обележја, образовни центри. До њих воде стазе оивичене дрворедима.

Поверено му је документовање историје јеврејског народа за време Холокауста. Најсавременија архива има око 140 милиона страница документације – фотографије, амбијентални снимци логора Аушвиц, Треблинка, Вилна, Дахау, Јасеновац, писана сведочења, а ту је и централна база података са именима више од четири милиона жртава, као и признања “Праведник међу народима” који од заборава чувају сећања и сведочанстава сваке од шест милиона жртава. Годишње га посети око милион људи.

СликаОбилазак овог стратишта је, каже Матановић, као ход по зашиљеним чворовима бодљикаве жице која је опасивала нацистичке логоре смрти. Стравично одјекују имена уморене деце… Смрт се осећа на сваком кораку. На то опомињу бројеви, безличне цифре којима су у смрт терани људи.

Зато су имена и свих наших жртава важна – каже Матановић. – Да се сакупе и попишу. Као и имена логора, тих страшних места неповрата: Јасеновац, Сајмиште, Стара Градишка, Доња Градина, Јадовно, Јастребарско, Госпић, Ђаково, Сисак, Лепопглава, Паг, Керестинец, Ливно… Најзначајнија од свих улога центра који држава мора да помогне јесте у неговању успомене на жртве о чему посебно треба подсећати младе генерације. Реч сећања са тог места требало би да одјекне.

Тешка реч

Термин холокауст, хебрејска реч с грчким кореном, користи се за опис геноцида и других злочина против човечности и међународног права. После Другог светског рата употребљава се, пре свега, за злочине почињене против европских Јевреја за време владавина нациста, од 1933. до 1945. године.

Виолета Таловић (Новости)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s