Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим Светог Марка Ефеског и Србског представника…

Posted: 29. септембар 2013. in Ђорђе Бојанић, Период од 1389. до 1804. год, Православље

ТАКО СЕ НЕКАД БРАНИЛО СРБСТВО: ДЕСПОТ ЂУРАЂ ЗАПРЕТИО ЈЕ ПОГУБЉЕЊЕМ АКО СЕ ПОТПИШЕ УНИЈУ СА ВАТИКАНОМ…

Приредио – Ђорђе Бојанић

Слика

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана. Васељенски представници из Цариграда су подлегли том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни патријарси и представници, чак и Руски. Сви, осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском црквеном поглавару да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.

Препричан детаљ из књиге  ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић

Разјашњење… као игуман  манастира Студенице Никодим је изабран за митрополита рашког пре 1439. године. Он је хиротонисао молдавског митрополита Теоктиста, уместо старог Јоакима који је био присталица уније. Иначе сам деспот Ђурађ, унук св. Кнеза Лазара, нипошто није хтео пристати на унију нити слати своје изасланике у Фиренцу 1439. године, када је склопљена унија византијског цара са римским папом. Године 1439. први пут је пала и Српска деспотовина под Турке, али јој је после неколико година враћена слобода. Патриарх Никодим II  је био патријарх српске цркве у периоду од 1446 — 1453. године.

Опаска

Да напоменем, пошто горе није напоменут св. Марко Ефески који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Светог Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу (па, само тај чин је сигурно изиритирао папу) сви шаљу своје претставнике, само Срби не (шта вам то говори…) једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески.

Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино Србски православни представник одбио да дође на тај скуп – сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ Бранковић.

Коришћена литература – ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ

ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић

Приредио – Ђорђе Бојанић

——–

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s